Borba i sistem upravljanja protiv mita i korupcije (ABMS) – ISO 37001:2016

Borba i sistem upravljanja protiv mita i korupcije (ABMS) – ISO 37001:2016

Prevencija i borba protiv korupcije

Istraživanje javnog mnjenja „Stavovi građana o korupciji“ sprovedeno je u okviru aktivnosti projekta Prevencija i borba protiv korupcije s ciljem utvrđivanja stepena vidljivosti i prepoznatljivosti institucija uključenih u borbu protiv korupcije, poverenja građana prema ovim institucijama, kao i percepcije raširenosti korupcije u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno od 15-25. januara 2018. na teritoriji Republike Srbije bez KiM.

Ključni problemi sa kojima se suočavaju građani Srbije u svojoj osnovi imaju ekonomski karakter – 61% građana smatra da su nezaposlenost, niske plate i siromaštvo glavni problemi građana Srbije. Svaki deveti građanin Srbije (11%) kaže da je korupcija glavni problem sa kojim se suočava njihova država.

Uočava se rast procenta ispitanika koji su imali i direktno i indirektno iskustvo sa korupcijom: sa 20% 2015. na 25% u ovom istraživanju kada je reč o indirektnom iskustvu, odnosno sa 8% na 11% kada je reč o direktnom iskustvu. Najčešće okolnosti u kojima je dolazilo do koruptivnih radnji je samoinicijativno davanje mita od strane građana kako bi im se izvršila neka usluga, odnosno kako bi se izbegli problemi sa nadležnima (74% u slučaju direktnog, odnosno 72% u slučaju indirektnog iskustva). Prosečna vrednost datog mita iznosi približno 74 evra, na šta najviše utiče činjenica da je u najvećem broju slučajeva (oko 70%) mito imao vrednost do ili tačno 50 evra. Nema većih promena kada je reč o tome koje profesije građani percipiraju kao najpodložnije koruptivnim radnjama – prva dva mesta, kao i u svim istraživačkim ciklusima do sada, rezervisana su za lekare (44%, isto kao i 2015.) i policajce (21%, rast od 5% u odnosu na 2015. godinu). Službenici državne administracije nalaze se na trećem mestu, sa ujednačenim udelom u odnosu na ranija istraživanja (10%), dok sada na četvrto mesto izbijaju carinici (10%, uz rast od oko 7%). Najveći procenat građana – 28% – ne bi prijavio korupciju jer veruje da to ništa ne bi promenilo. Drugi najčešći razlog za neprijavljivanje korupcije je stav da je vrlo teško dokazati da je neko tražio mito, što smatra 21% građana, uz još 17% ispitanika koji ne poznaju procedure za prijavljivanje korupcije ili koja je institucija zadužena za ove slučajeve.

BORBA PROTIV KORUPCIJE

Kao faktor koji ometa suzbijanje korupcije građani najčešće navode rasprostranjenu korupciju u organima za sprovođenje zakona – 39% dok se na drugom (33%) i trećem mestu (31%) nalazi uobičajena praksa da se problemi rešavaju mimo zakona odnosno neadekvatna kontrola državnih službi. Očekivanja građana su da borbu protiv korupcije treba da predvode policija, Agencija za borbu protiv korupcije i izvršna vlast.

ORUPCIJA PO OBLASTIMA.

Za 71% građana političke partije su i dalje korumpirane, dok po 63% građana veruje i da su institucije pravosuđa/zaposlenih u njima korumpirani, a 54% i advokate vidi kao korumpirane. Na listi najviše korumpiranih institucija/zaposlenih u njima nalaze se i zdravstvo/doktori, carina/carinici i mediji/novinari.

 

PERCEPCIJA I SHVATANJE KORUPCIJE.

Najveći procenat građana Srbije (40%) veruje da je nivo korupcije u poslednjih godinu dana ostao na istom nivou, da je nivo korupcije manje ili više smanjen smatra 22% građana dok 28% građana veruje suprotno. Najveći udeo građana očekuje da će nivo korupcije u narednih 12 meseci ostati isti (41%), a građani koji su opredeljeniji su podeljeni, sa blagom prevagom onih koji su pesimističniji – 22% veruje da će se nivo korupcije manje ili više smanjiti dok 24% veruje da će ipak doći do manjeg ili većeg povećanja nivoa korupcije.

 

STAV PRIVREDE

U poslovnom okruženju korupcija uzrokuje nesigurnost, pri čemu se usporavaju procesi i mogu nastati dodatni troškovi.
Zbog toga određeno područje postane manje privlačno za poslovanje te se smanjuju privatna ulaganja i konkurentnost,
a privreda ne može ostvariti svoj potencijal. Osim toga, korupcija odvraća porezne obveznike od plaćanja poreza.
Sve to zajedno ima domino-efekt na financije u javnom sektoru jer se smanjuju porezni prihodi i dodatno ograničavaju mogućnosti ulaganja javnog sektora.

Korupcija je složena pojava privrednih, društvenih, političkih i kulturnih dimenzija. Efikasne politike odluke donesene kao odgovor na tu pojavu trebale bi se temeljiti na dokazima o raširenosti i oblicima korupcije u određenoj sferi, uslovima koji joj pogoduju i institucionalnim i drugim korisnim merama koje se mogu primeniti za suzbijanje korupcije kakav je standard ISO 37001.

Borba protiv korupcije ne može se svesti samo na standardni niz mera koje odgovaraju potrebama pojedinih delova sistema, neophodna su sveobuhvatna rešenja. Ipak, kako bi odgovor bio adekvatan, moraju se uspostaviti instrumenti za sprečavanje, otkrivanje i suzbijanje korupcije, te napraviti prvi korak i pokazati da u postavljeni preduslovi za sistemsku borbu .

Korupcija je zloupotreba javnih ovlašćenja za privatnu korist.
Korupcija je svaki oblik zloupotrebe ovlašćenja zbog lične ili grupne ko-risti, bilo da se radi o javnom ili privatnom sektoru.
U najširem smislu, korupcija predstavlja svaku zloupotrebu položaja od strane državnog službenika ili osobe koja vrši određenu javnu funkciju, a ko-ja za cilj ima ličnu ili materijalnu korist.

UMESTO ZAKLJUČKA.

Postoji određena vrsta stagnacije u očekivanjima redukcije korupcije i krunjenje poverenja u nadležne institucije kao najvažnije aktere u borbi protiv korupcije. Pravosuđe se ne vidi dominantno kao važan akter u borbi protiv korupcije – neko koga građani vide kao nosioca u ovom procesu – što je posledica brojnih faktora koji su započeti reformom pravosuđa i na razne načine traju do danas. U pogledu preporuka o kojima se može razmišljati a koji bi, na različite načine, mogli da targetiraju gorenavedene istraživačke nalaze, treba razmišljati o dovršetku institucionalnog dizajna kroz Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, poreklu imovine, preispitivanju važeće Strategije i političkom dogovoru najvažnijih aktera koji bi zajedno podržali autonomiju antikoruptivnih institucija.

 

Preuzeto sa > Prevencija i Borba Protiv Korupcije

Zdravstvo.

Građani generalno osuđuju korupciju u zdravstvu pa se 70% ispitanih slaže sa tvrdnjom da su mito i korupcija rak-rana našeg zdravstva. Skoro dve trećine građana (63%) smatra da piće, kafa ili bombonjera koje se daju lekarima ili sestrama nisu mito, čime se otvara pitanje i kulturološkog obrasca u poimanju korupcije. Najkorumpiraniji među radnicima u zdravstvu su lekari – 52% građana misle da su oni prilično i veoma korumpirani dok su na drugom mesturadnici filijala RFZO – 29% građana ih vidi kao korumpirane. Osećaj postojanja korupcije unutar zdravstvene ustanove kod građana je povezan sa uslugom koju ta ustanova pruža odnosno što su te usluge kompleksnije, to je veća percepcija korupcije. Zato ne čudi da se na prvom mestu nalaze klinički centri za koje 45% građana kaže da su korumpirani u velikoj i veoma velikoj meri. Potom slede: opšte bolnice (36%), rehabilitacioni centri (banje, lečilišta i sl.) – 29% anketiranih i primarna zaštita (petina populacije). Prilično je visok mito koji je neophodno dati za operaciju preko reda – 753 evra što je više u odnosu na 2015. i 2012. Za redovnu operaciju, prosečan mito iznosi 459 evra, a potom slede – 431 evro za produženje bolovanja, 185 evra za smeštaj u zdravstvenu ustanovu, 135 evra za specijalistički pregled, 61 evro za laboratorijski odnosno 39 evra za običan pregled u primarnoj zaštiti. Kada isključimo konkretne cifre, vidimo da na načelnom nivou postoji rast procenta građana koji smatraju da mito nije potreban za zdravstvene usluge.

Obrazovanje.

Kada govorimo o korupciji radnika u obrazovanju, poslednji nivo menadžmenta (direktori osnovnih/srednjih škola i dekani fakulteta/viših škola) su najviše korumpirani – 38% građana veruje da su direktori prilično ili veoma korumpirani. Skoro svaki treći ispitanik (31%) procenjuje da su profesori na fakultetima/višim školama korumpirani, dok je 29% anketiranih koji veruju da među zaposlenim u Ministarstvu obrazovanja ima prilično/veoma korupcije (poboljšanje u odnosu na period od pre dve godine). Kada se približavamo nižim nivoima obrazovanja obrazovanju, percepcija korupcije se smanjuje: ona iznosi za profesore u srednoj školi iznosi 13%, za nastavnike u osnovnim školama 7% odnosno za učitelje 8%. Mito je potrebniji za sve usluge na višim ili visokim školama u poređenju sa nižim nivoima obrazovanja. Tako 31% građana misli da je mito potreban za polaganje ispita (blagi pad u odnosu na 2015.) i 22% građana isto misli za upise na višu školu ili fakultet što je pad za 7% u odnosu na period od pre dve godine. Istovremeno, mito je porastao sa 522 na 614 evra za upis na višu školu ili fakultet odnosno sa 304 na 380 evra za polaganje ispita.

0 Comments

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*